🧊 Ledeni džin u pokretu: Šta nam priča o klimatskoj krizi ledeni breg A23a?
Više od tri decenije, gigantski ledeni breg A23a bio je poput zaleđenog čuvara – prikovan za morsko dno Vedelovog mora u blizini Antarktika. Tih, nepomičan i masivan. Ali svet se menja, a sa njim i sudbina ovog ledenog giganta. Danas, A23a se ponovo kreće – i naučnici ne skrivaju zabrinutost.
📍 Šta je A23a?
A23a je jedan od najvećih ledenih bregova ikada zabeleženih. Nastao je 1986. godine kada se odlomio od Filčner-Ron ledene ploče na Antarktiku. Tada je imao površinu veću od 3.600 kvadratnih kilometara – gotovo kao cela Vojvodina. Njegova masa bila je blizu milijarde tona leda.
Ali ono što ga je činilo posebnim nije bila samo veličina – već činjenica da je ostao zaglavljen više od 30 godina, gotovo kao zaleđeni kontinent u malom.
🌀 Šta se promenilo?
Od 2020. godine, usled promene okeanskih struja i smanjenja mase, A23a je počeo da se kreće. Nakon što se oslobodio podvodne planine poznate kao Tejlorova kolona, zaplovio je kroz Južni okean. U maju 2025. ponovo se oslobodio kontinentalne police i sada se brzo raspada.
Danas, njegova površina je gotovo prepolovljena – na oko 1.700 km², a proces raspadanja se ubrzava.
🗣️ „Voda se zagreva. Led puca. Ogromni delovi A23a se odvajaju. Ovo više nije samo prirodan ciklus – to je ogledalo našeg uticaja na klimu.“ – Endru Mejers, britanski oceanograf.
🔍 Zašto je ovo važno?
Ledeni bregovi se oduvek odvajaju i to je deo prirodnog ciklusa. Međutim, naučnici upozoravaju da klimatske promene ubrzavaju ovaj proces.
Toplije okeanske vode i atmosfera izazivaju:
- češće pucanje ledenih ploča,
- kraći životni vek ledenih bregova,
- veće poremećaje u okeanskim ekosistemima.
A23a nije samo ogroman – on je poslednji svedok jedne stabilnije epohe.
🧪 Šta naučnici rade?
Britanski istraživački brod RRS Sir David Attenborough posetio je A23a dok je bio nasukan kod Južne Džordžije. Uzeti su uzorci vode, leda i morskog dna. Cilj je da se ispita kako ovako masivan breg utiče na:
- morsku floru i faunu,
- hranidbene lance,
- hemijski sastav okeana.
Ovi podaci su ključni za razumevanje kako jedan ledeni kolos može promeniti čitav mikroekosistem.
🌍 Da li to utiče na nas?
Da. I te kako.
🔹 Topljenje ledenih ploča podiže nivo mora – što direktno ugrožava obalske gradove, uključujući i delove Balkana.
🔹 Promene u salinitetu i temperaturi okeana mogu uticati na klimatske obrasce u Evropi, uključujući češće oluje, suše i ekstremne temperature.
🔹 Raspad megabergova menja cirkulaciju okeanskih struja koje regulišu klimu planete.
„Antarktik nije udaljeni svet – on je centralni stabilizator planete. Ako se led topi tamo, mi osećamo posledice ovde.“ – istraživači PMF-a Zagreb za Jutarnji list
📉 A šta dalje?
Iako A23a gubi svoju titulu „najvećeg”, njegov uticaj tek dolazi. Novi ledeni breg D15a preuzeo je tu poziciju sa oko 3.000 km², ali svi oni su deo iste, veće priče: klimatski sistem se menja brže nego ikada.
Naučnici upozoravaju da bez globalne akcije – smanjenja emisije gasova staklene bašte i zaustavljanja zagrevanja – slični događaji će postati češći i razorniji.
📣 Šta možemo učiniti?
Iako se ledeni bregovi tope daleko od naših očiju, posledice su globalne. Evo šta svako od nas može uraditi:
- ✅ Podrži obnovljive izvore energije
- ✅ Smanji upotrebu plastike i nepotrebne potrošnje
- ✅ Uključi se u lokalne ekološke inicijative
- ✅ Informiši se i edukuj druge
🌊 Poruka za kraj
Priča o A23a nije samo o ledu. To je priča o planeti. O nama. O tome da ne možemo više da okrećemo glavu.
Jer kada se Zemlja lomi – svi to osećamo.
