Dečaka 8 godina majka držala zatvorenog u stanu: Nije se kupao, samo hleb jeo, a kada su policajci ušli, zatekli su prizor od kojeg su zanemeli

U današnjem članku donosimo šokantnu priču iz Rusije koja je potresla javnost i otvorila brojna pitanja o propustima sistema, ali i o tamnim stranama porodičnih odnosa. U gradu Krasnodar spašen je osmogodišnji dečak koji je gotovo čitav život proveo zaključan u stanu, potpuno izolovan od spoljnog sveta.

Njegova majka, žena od 45 godina, držala ga je zatvorenog u nehigijenskim uslovima, bez ikakvog kontakta sa drugim ljudima.Ovaj slučaj je otkriven potpuno slučajno, kada su prolaznici primetili kako neko izbacuje stvari kroz prozor stana u jednoj gradskoj ulici. Nije trebalo mnogo vremena da shvate da se u stanu nešto ozbiljno dešava. Dečak je vikao i bacao predmete, pokušavajući očajnički da privuče pažnju. Njegov glas dopro je do prolaznika koji su odmah alarmirali policiju i hitnu pomoć.

• Kada su službe ušle u stan, zatekle su stravičan prizor. Dete je bilo vidno neuhranjeno, sa prljavom i zapuštenom kosom, u okruženju koje je više ličilo na smetlište nego na dom. Stan je bio prepun otpada, insekti i muve su letele svuda, a pristup toaletu bio je blokiran gomilom smeća. Bio je to prizor potpune zapuštenosti i zanemarivanja, što je šokiralo čak i iskusne radnike socijalnih službi.

Majka nije pokazivala ni trunku pokajanja. Vrištala je i opirala se prilikom hapšenja, a kasnije je tvrdila da njih dvoje “jednostavno ne izlaze iz kuće”. Navela je da dečak većinu vremena provodi na balkonu, što, naravno, nije moglo nadoknaditi ono što mu je oduzeto – kontakt sa drugim ljudima, obrazovanje, zdravstvena zaštita i prilika za normalno detinjstvo.

Posebno uznemirava podatak da dete nije bilo prijavljeno ni u školu, ni u vrtić, niti je ikada posetilo lekara. Uz to, ima i ozbiljno zdravstveno stanje koje otežava njegovo kretanje. Zastrašujuće je da niko iz sistema – ni obrazovni, ni zdravstveni, ni socijalni – nije primetio njegovo postojanje. Ovaj slučaj otkriva velike propuste državnih institucija koje bi trebalo da brinu o najranjivijima.

Još jedan poražavajući detalj je da je baka dečaka bila svesna situacije, ali je nije smatrala problematičnom. Iako je znala da njen unuk ne napušta stan i da se hrani uglavnom hlebom, nije učinila ništa da ga zaštiti. Zatvoren u četiri zida, dečak je izgubio dragocene godine razvoja koje mu niko više ne može vratiti.

• Nakon dolaska nadležnih službi, ustanovljeno je da su u stanu bile postavljene sigurnosne kamere, što je dodatno pokazalo nameru majke da u potpunosti kontroliše svoje dete. Komšije su ponekad čule krike, ali ga nikada nisu videli. Svedoče da su majka i baka povremeno izlazile iz stana, ali su izbegavale kontakt sa ljudima i izgledale zapušteno. Jednom prilikom su izvele dete ispred zgrade, ali su ga brzo zaklonile kada su primetile komšije.

Dana 21. maja, policija i druge službe su se ponovo vratile u stan. Ovoga puta, majka je upala u histerično stanje, odbijajući saradnju. Morali su da intervenišu pripadnici Rosgvardije, kako bi je savladali i izveli iz stana. Nakon toga, i ona je hospitalizovana.

Dečak je trenutno smešten u centar za rehabilitaciju, gde će mu biti pružena neophodna medicinska i psihološka pomoć. Njegova majka se suočava sa trajnim oduzimanjem roditeljskih prava, a istraga o ovom slučaju je u toku. Javnost s pravom traži odgovore – kako je moguće da dete ostane nevidljivo tolikih godina u srcu grada? Gde je sistem zakazao?

Ovaj tragični slučaj ne samo da otkriva ličnu dramu jednog dečaka, već i mnogo dublji problem – zanemarivanje, izolaciju i nefunkcionalnost socijalnih mehanizama. Ako je neko u stanju da godinama drži dete kao zatvorenika u stanu u urbanoj sredini, onda društvo mora preispitati svoje prioritete. U ovakvim slučajevima, neophodno je da se ne gleda u stranu, već da se reaguje, jer u suprotnom – najslabiji ostaju nevidljivi.