Neočekivana poseta djevojci: Emotivan trenutak koji nisam zaboravio
Jednog dana odlučio sam iznenaditi djevojku i doći kod nje bez prethodne najave. Pokucao sam joj na vrata, a ono što sam zatekao iznenadilo me. Nismo se dugo vidjeli, i taj susret je bio pun emocija. Nije očekivala da ću se pojaviti, ali reakcija je bila dirljiva i iskrena.
Moja punica je poznata po svojoj gostoljubivosti. Pripremila mi je obilnu večeru i stalno me nudila: „Hoćeš još malo krumpira? Možda malo pečenja? A jesi, uzmi i malo juhe?“
Odgovorio sam joj: „Hvala, punice, stvarno ne mogu više!“
A ona će kroz smeh: „Ma znam da nisi ni za što, ali barem pojedi nešto!“
BONUS deo (razmišljanje o svakodnevnici i životu):
Ponekad me fascinira kako u kriminalističkim serijama ljudi bez greške opišu osobu za foto-robot. Ja iskreno ne bih znala ni sebe da opišem — oblik lica, crte, nos — sve mi je to teško definisati.
Takođe, primećujem koliko se danas ljudi oslanjaju na telefone. Imam 24 godine i kada izađem s prijateljima, trudim se da ostanem prisutna. Smatram da je važno biti prisutan u razgovoru i uživati u trenutku, umesto da se stalno oslanjamo na ekran. Verujem da bismo bili srećniji kada bismo više vremena posvećivali jedni drugima.
Završni deo (lična priča):
Pre pet godina završila sam vezu koja mi je puno značila. Preselila sam se u drugu zemlju i započela novi život, ali misli o toj osobi i dalje su prisutne. Iako je on sada u novoj vezi, ponekad se pitam da li i dalje misli na mene. Vreme je pokazalo koliko su neke emocije trajne, iako život ide dalje.
