Tradicionalni običaji Vlaškog kraja: Ritual otkopavanja pokojnika u svetlosti sunca

Na području Homolja i Đerdapa, među vlaškim stanovništvom koje pažljivo čuva svoju narodnu religiju, nekada je postojao poseban pogrebni običaj poznat kao „otkopavanje pokojnika“. Iako danas gotovo nestao, ovaj ritual predstavlja zanimljiv deo kulturne baštine ovog kraja.

Prema verovanju, četrdesetog dana nakon sahrane – datuma koji u brojnim tradicijama ima posebnu simboliku – porodica bi dolazila na groblje u zoru, kada Sunce izlazi. Pokojnik bi simbolično bio izložen sunčevim zracima kako bi mu se, po verovanju, osigurao večni mir i spokoj. Ovakav čin se posebno primenjivao u slučaju kada preminula osoba nije doživela starost, već je umrla mlada.

O ovome je govorio i istraživač Aleksandar Repedžić, koji je tokom terenskog rada upoznao Milicu Kušljić iz sela Debeli Lug, jednu od retkih žena koja je učestvovala u ovakvom ritualu devedesetih godina prošlog veka. Milica, koja danas živi povučeno, ispričala je da je na ovaj način želela da ispuni ono što su njeni preci praktikovali – da Sunce obasja njenog sina još jednom, kako bi mu duša bila mirna.

Milica je istakla i simboliku crvenog konca koji je vezivala od bolnice do kuće, kao i pripremu predmeta za pokojnika u skladu sa verovanjem da je onaj svet bez svetla i vode. Ovakvi običaji su deo dubljeg pogleda na smrt, koji podrazumeva brigu o duši i njenom miru.

Slični rituali postoje i u drugim delovima sveta – u Rumuniji, Indoneziji, pa čak i na Madagaskaru – i deo su složenih pogrebnih običaja utemeljenih u narodnoj religiji i kulturi predaka.

Milica danas živi mirno, bavi se uzgojem cveća, a njenu priču ponekad posećuju istraživači, etnolozi i novinari koji žele da očuvaju sećanje na ove jedinstvene običaje.

Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ima za cilj prikazivanje kulturnih praksi bez senzacionalizma ili osude. Svi podaci su predstavljeni uz poštovanje prema tradiciji i ljudima koji je čuvaju.