Neobično ime, neobična sudbina: Kako je Tito Misimović iz Gradiške pretvorio svoje ime u simbol identiteta i otpora
📌 Uvod: Ime koje pokreće priču
U moru svakodnevnih priča s Balkana, ponekad se pojavi ona koja istovremeno nasmeje, šokira, ali i duboko inspiriše. Jedna od takvih dolazi iz Gradiške i prati neobičan, ali fascinantan životni put čoveka koji se zove – Tito Misimović. Ne, to nije nadimak ni slučajnost – to je puno ime upisano u ličnim dokumentima, na rođenju dodeljeno s posebnom namerom.
Ali ova priča nije samo o imenu. Ona je o identitetu, o društvenim etiketama, o porodičnim vrednostima i o tome koliko snage je potrebno da se ostane svoj u svetu punom predrasuda.
👪 Porodični koreni: Imena kao politička poruka
Porodica Misimović ima svoju logiku kada su u pitanju imena – i to onu koja ne poznaje kompromis. Otac Vitomir, povratnik iz Australije, svojoj deci daje imena po istorijskim ličnostima, ali ne iz obožavanja – već, kako kaže, „iz inata“. Tako su sinovi postali Karađorđe, Tito i Draža – što samo po sebi govori o porodičnom humoru, otporu i specifičnom pogledu na svet.
Ime Tito dodeljeno je njegovom srednjem sinu 1986. godine, svega nekoliko godina nakon smrti Josipa Broza. Ovaj čin nije bio politički poklič, već svojevrsna šala na račun okoline, ali šala koja je nosila posledice.
🧒 Odrastanje sa imenom koje ne prolazi neopaženo
Tito Misimović odrastao je okružen podsmehom, začuđenim pogledima i neretko – ozbiljnim komentarima. U školi, tokom časa istorije, često je bio tema zbog imena, a jedna anegdota ostaje upamćena – kada je jedan učenik, misleći da se radi o Josipu Brozu, uzviknuo: „Tito je moj tata!“
Takve situacije oblikovale su njegov karakter. Umesto da se povuče, Tito je naučio da koristi humor kao štit. Njegova ličnost izgrađena je na samopouzdanju i sposobnosti da okrene situacije u svoju korist.
🙅♂️ Kada ime postane prepreka: Od crkve do birokratije
Najbolniji trenutak za Tita desio se kada je želeo da upiše dete u crkvene knjige kao otac. Sveštenik mu je uslovio upis – morao je da se odrekne imena Tito i da se potpiše kao „Tomislav“. Bio je to trenutak kada je shvatio da ime, iako dato sa šalom, može duboko uticati na čovekovu stvarnost.
Policija, s druge strane, često bi ga puštala bez kazne nakon što bi izgovorio ime, verovatno u neverici ili iz duhovitosti – što svedoči o tome koliko ime može imati neočekivan društveni efekat.
👨👩👧👦 Danas: Miran život u Glini i prihvatanje sopstvene priče
Danas Tito živi u Glini sa suprugom Zorom i njihovo troje dece. Njegovo ime je još uvek predmet šala, ali on ga nosi ponosno. Zora, njegova supruga, nikada se nije stidela njegovog imena – za nju je to samo deo njihove svakodnevice, ništa više i ništa manje.
Njihova porodica živi mirno, ali sa jasnim identitetom – ime Tito je postalo simbol njihove snage, zajedništva i sposobnosti da se prevaziđu predrasude.
🌍 Ime kao poruka: Nije važno šta nosiš, već kako ga nosiš
Uprkos svemu, Tito nema mržnje prema osobi čije ime nosi. Iako se ne slaže s ideologijom Josipa Broza, planira da poseti Kumrovec – iz znatiželje, ali i da zatvori jedno poglavlje. Kaže da će možda otići baš za „Dan mladosti“, sa osmehom, jer zna da iz šale i ironije često može izrasti razumevanje.
🎯 Zaključak: Ime ne definiše čoveka – već način na koji ga nosi
Ova priča nas uči da identitet ne dolazi iz imena koje nam je dato, već iz načina na koji se nosimo s tim imenom. Tito Misimović nije samo ime koje izaziva pažnju – to je simbol otpora, autentičnosti i sposobnosti da se, uprkos okolini, ostane veran sebi.
U svetu u kojem često sudimo prema spoljašnjosti, Tito nas podseća: najvažnije je kakav si čovek, a ne kako te zovu.
