Kad nemaš kome da kažeš “teško mi je”: Zvučne poruke Jelene Karleuše o gubitku majke
Bez obzira na popularnost, karijeru ili samopouzdanje – svako nosi svoju bol. Nedavno je Jelena Karleuša ponovo otvorila temu koja joj i dan-danas slama srce: gubitak majke, koja joj je bila ne samo roditelj, već i najveća podrška, prijateljica i životni oslonac.
“Svima kad je teško zovu mene – a meni kad je teško, nemam koga da pozovem”
U emisiji “Exkluziv night”, Jelena je emotivno govorila o svojoj majci Divni Karleuša, koja joj je čitav život bila stub snage i utočište. “Majka ti je sve u životu. Svima kad je teško, zovu mene, a meni kad je teško… ja sam zvala moju mamu, a sada nemam koga da pozovem”, izjavila je kroz suze, jasno dajući do znanja koliko praznina ostaje posle čoveka koji je bio ‘temelj sveta’.
Bol se ne smanjuje – čak ni s godinama
Iako je od smrti majke prošlo više godina, bol još nije popustio. Jelena često putem Instagrama evocira uspomene na majku, s porukama kao što je: “Ja nemam kome da se požalim kad mi je teško”, ili “Majka mi je bila polovina srca, polovina mozga, polovina svega…”. Bol je i dalje svež, jer veza sa roditeljem nije samo emocionalni odnos – to je deo našeg identiteta.
Snaga iz ljubavi koju nema načina da spasiš
Divna Karleuša bila je poznata po svojoj hrabrosti – voditeljka, majka, žena koja je posle svega bila svetionik podrške. Jelena se seća:
“Borila se kao lavica… Nisam mogla da je spasim.” Srbija danas
Prisustvo takve osobe ne može se nadomestiti ničim – ostaje rana koja ne zarasta lako.
Šta možemo naučiti iz ove priče?
- Ne uzimaj bliske ljude zdravo za gotovo.
Često shvatimo njihovu vrednost tek kad ih više nema. - Otvoreno izražavanje tuge je snaga, a ne slabost.
Jako važan deo procesa žalovanja je priznanje da nam je teško – bez osude i opravdavanja. - Potraži podršku, čak i kad misliš da je ne zaslužuješ.
Ako nemaš kome da pozoveš, slobodno se obrati profesionalcu ili ljudima koji te razumeju. Nisi sam.
Zaključak
Jelena Karleuša je glas mnogih koji nose bol koji niko ne vidi. Njene reči nas podsećaju da tuga ne postaje manja vremenom, ali postaje lakša kada je delimo. Ako ne možemo promeniti ono što osećamo, možemo promeniti način na koji se nosimo s tim i kako pružamo podršku drugima.
