Inicijativa članice Predsedništva BiH za nominaciju Donalda Trumpa za Nobelovu nagradu izazvala podeljene stavove
Nedavna inicijativa članice Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željke Cvijanović, da kandiduje američkog predsednika Donalda Trumpa za Nobelovu nagradu za mir izazvala je različite reakcije unutar kolektivnog rukovodstva zemlje. Dok je Cvijanović isticala uspehe Trumpove administracije u međunarodnim pregovorima, njeni kolege Željko Komšić i Šefik Džaferović nisu podržali predlog da inicijativa bude razmatrana.
Šta se dogodilo?
Cvijanović je navela da Trump zaslužuje nominaciju zbog doprinosa u rešavanju sukoba u Južnom Kavkazu, na Bliskom istoku i u afričkim regionima. Međutim, Komšić i Džaferović su ocenili da inicijativa nije bila adekvatno formalno pripremljena i nisu je uvrstili na dnevni red sednice.
Šef kabineta Džaferovića, Alija Kožljak, objasnio je da je zatražena dopuna dokumentacije, koja nije dostavljena. Sa druge strane, generalni sekretar Predsedništva Zoran Đerić istakao je da je inicijativa pravno ispravna, te da je odbijanje pre svega politička, a ne proceduralna odluka.
Reakcije i šira slika
Željka Cvijanović je ocenila da je odbijanje inicijative motivisano političkim razlikama, te da ima podršku u Republici Srpskoj koju zastupa. Milorad Dodik, lider iz RS, ocenio je da ovaj slučaj pokazuje skeptičan stav Sarajeva prema inicijativama iz entiteta RS.
Ova situacija osvetljava postojeće političke podele unutar Bosne i Hercegovine, gde različiti interesi i simbolika dodatno komplikuju rad kolektivnog organa Predsedništva. Dok Cvijanović smatra da je inicijativa znak priznanja za SAD, njeni kolege je smatraju neozbiljnom i nedovoljno pripremljenom.
Inicijativa za nominaciju Donalda Trumpa za Nobelovu nagradu u BiH postala je pokazatelj šire političke dinamike i izazova u funkcionisanju državnih institucija. Ovaj događaj podseća na pitanja o kapacitetu Predsedništva da deluje kao jedinstven kolektiv, posebno u osetljivim unutrašnjim i međunarodnim okolnostima.
