Ispovest: Kada poverenje pukne na crvenom svetlu
Imam 46 godina i od svog muža sam starija pet godina. Imamo troje dece i verovala sam da imamo stabilan i lep brak. Sve do juče…
Dok sam se vraćala sa posla i čekala autobus, zaustavio se moj prijatelj – profesionalni vozač kamiona – i ponudio mi prevoz. Pristala sam, ni ne sluteći da će jedan običan trenutak potpuno promeniti moj pogled na život.
Na ulazu u grad, dok smo stajali na semaforu, pored nas se zaustavio službeni automobil mog supruga. Na mestu suvozača primetila sam par ženskih nogu. Pomislila sam da je reč o koleginici.
U tom trenutku posegnula sam za telefonom, želela sam da ga pozdravim – možda i šaljivo prokomentarišem kako sam “iznad njega”, jer sam se nalazila u višem vozilu. Ali onda se desilo nešto što me potpuno zaledilo.
Videla sam kako je suprug pružio ruku i položio je na noge te žene. Gest koji nije delovao poslovno – naprotiv, bio je previše prisno.
U trenutku sam pobledela. Moj prijatelj je primetio da sam uznemirena, ali sam mu samo rekla da mi nije prijala vožnja.
Kasnije tog dana, kada je suprug stigao kući, pomenuo je da je bio na službenom putu sa pripravnicom. Opisao ju je kao “baš finu devojku”. Ništa mu nisam rekla, ali nisam mogla da ne pomislim – koliko je tih njegovih “službenih” puteva zaista bilo takvih?
U meni se odvija unutrašnji konflikt – premlada sam da ovako živim, a opet… pomisao na novi početak deluje zastrašujuće.
Napomena:
Ova priča je deo serijala “Životne ispovesti”. Ukoliko imate sličnu priču koju želite da podelite, pišite nam anonimno.
