Ispovest: Kad se razboliš, vidiš ko ti je zaista blizu
Prošli vikend sam se ozbiljno razboleo. Temperatura mi je skočila na skoro 40°C, sve me je bolelo – doslovno nisam mogao da ustanem iz kreveta. Bio je vikend, a supruga se držala podalje. Sedela je sa strane, jela, gledala telefon i na kraju se spremila i otišla da se vidi s drugaricama.
Ubrzo nakon njenog odlaska, zvao me je brat da vidi kako sam. Nije prošlo ni 15 minuta, a on i snaja su se pojavili na vratima.
Snaja mi je umotala noge u čarape natopljene alkoholom, stavila preko njih deblje čarape, dala mi brufen, vitamin C i propolis bombone. Pokrila me s još dva ćebeta, dok sam ja ležao i preznojavao se.
U kuhinji je brat kuvao supu. Doneo mi je tanjir vruće supe, pojeo sam je i za sat vremena – neverovatno – temperatura mi je pala ispod 38°C. Osećao sam se mnogo bolje.
Ostali su uz mene dok se supruga nije vratila kući.
Tog dana sam shvatio nešto važno. Ljude ne treba suditi na osnovu reči drugih, već po onome šta učine kad vam je najpotrebnije.
Poruka:
Nekad podrška dolazi iz pravca od kog se najmanje nadate. Vrednujte one koji vas ne ostavljaju same kad je najteže.
