Jozef Šulc – Istina i mit o nemačkom vojniku čije ime danas živi u Srbiji
Priča o Jozefu Šulcu često se navodi kao primer hrabrosti – nemačkog vojnika Vermahta koji je, prema lokalnim predanjima i nekim izvorima, odbio da strelja zarobljene borce i platio životom taj čin. Ime mu je dato ulici u Smederevskoj Palanci, a njegov slučaj izaziva pitanja šta je stvarno, a šta je mit. U ovom tekstu donosim pregled poznatog, nedoumica i šta je do danas utvrđeno.
Poznati fakti i predanje
- Skupština opštine Smederevska Palanka je donela odluku da jedna ulica ponese ime Jozef Šulc.
- Priča kaže da je 20. jula 1941. godine u Viševcu (okrug Smederevska Palanka) streljan zarobljeni srpski borci, a da je među njima bio i nemački vojnik Jozef Šulc koji je odbio da ispuni naređenje da ubije Srbe.
- Prema pripovedanju, on je skinuo oznake, predao pušku i stao među streljane – što ga izdvaja kao osobu koja je postupila u skladu sa savesti.
Kontroverze i sumnje
- Ne postoje nepobitni dokumentarni dokazi koji potvrđuju da je Jozef Šulc zaista odbio naređenje da strelja i da je streljan iz tog razloga. Neki istoričari smatraju da je priča o njemu delom mit.
- Mihael Martens, autor knjige “U potrazi za herojem”, istraživao je slučaj Šulca i u njoj iznosi zaključak da nema pouzdanih zapisa Vermahta koji potvrđuju da je Šulc odbio naređenje i bio streljan zato što nije hteo da strelja druge. Prema Martensu, njegova smrt jeste dokumentovana u Šumadiji 1941. godine, ali ne kao deo streljanja zbog neposluha nadređenima.
- Postoji deo lokalne tradicije i svedočenja (očigledno usmenih) koji podržavaju verziju o njegovom heroizmu, ali su to svedočenja koja se ne mogu uvek potvrditi drugim izvorima.
Zašto priča ima značaj
- Bez obzira na to što nije jasno potvrđeno da je Šulc streljan zbog odbijanja naredbe, priča ima simboličku vrednost za mnoge ljude – predstavlja čin savesti, građanskog dostojanstva i otpora prema nepravdi.
- Ulica koja nosi njegovo ime, spomenici i lokalna sećanja pokazuju da zajednica želi da zadrži sećanje na neku vrstu moralne hrabrosti u teškim vremenima.
Zaključak: Istina, mit i uloga sećanja
Priča o Jozefu Šulcu je, po svemu što se danas zna, kombinacija delimično potvrđenih lokalnih predanja i mito-generisane interpretacije. Nije jasno da li je odbio da strelja zato što su borci bili nevini, niti da li je njegovo pogubljenje direktno posledica tog čina. Ono što se čini verovatnim jeste da je brojna verzija priče o njemu izgrađena posle rata, kao simbolično sećanje.
Ipak, priče kao što je ova imaju svoju vrednost. One nas podsećaju da su u periodima nepravde i nasilja važni ljudi koji se suprotstavljaju bar delićem ljudske savesti, čak i kada im je to najteže. I da je ponekad ime ulice ili spomenik ono kroz šta se odaje počast ne toliko faktičkoj potvrdi, već idealu – šta bismo voleli da bude istina.
