Udala sam se u subotu
Udala sam se prošlog vikenda, i nakon svadbenog slavlja muž i ja smo u nedjelju duže spavali. On se probudio oko pola 11 i otišao s prijateljem na kafu, a ja sam ostala još malo da se odmorim. Kada sam ustala, u dnevnoj sobi su već pili kafu svekrva i svekar. Pozdravila sam ih, ali nisam dobila odgovor. Pomislila sam da su umorni.
Nakon pola sata svekrva je došla u moju sobu i rekla:
“Mi nismo navikli da se u našoj kući spava do 11. Mi smo čestita porodica i šta će komšije reći. Od sada znaj da trebaš ustajati ranije.”
Muž mi je kasnije rekao da ih ignorišem, ali iskreno, ne znam kako da se ponašam. Da li da se prilagodim njihovim pravilima, ili da postavim granicu i nastavim svojim ritmom?
👉 Ovo je dilema s kojom se mnoge mlade žene susreću kada dođu u zajednički život sa svekrvom i svekrom. Šta vi mislite – treba li se snaha prilagoditi ili je vrijeme za postavljanje granica?
Na autobuskom stajalištu pronašao sam novčanik u kojem je bilo gotovo 2.000 eura, kartice i lična dokumenta. U prvi mah sam pomislio da ga zadržim, jer niko nije video da sam ga uzeo. Međutim, nakon par minuta pojavio se vlasnik – sav zabrinut i očajnički tražio novčanik.
Prišao mi je i upitao jesam li ga možda video. Izvadio sam novčanik iz džepa i vratio mu. Čovek ga je zgrabio, prebrojao novac, vratio ga unutra i – bez ijedne reči hvale – samo se okrenuo i otišao.
Bio sam zatečen. Očekivao sam bar “hvala”, a možda i neku simboličnu nagradu. U tom trenutku sam pomislio: Da sam znao da će se tako ponašati, ne bih mu ni vratio.
👉 Ova priča pokreće važno pitanje – da li je danas poštenje potcenjeno? Da li ljudi uzimaju dobrotu zdravo za gotovo?
